Научнопопуларна трибина:

ИСТИНА О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА – ЗАШТО СЕ КЛИМА МЕЊА?

Субота, 7. мај 2016. године, 11.59
Амфитеатар Централне зграде Универзитета.

Модератор трибине

Проф. др Слободан Б. Марковић
палеоклиматолог, Универзитет у Новом Саду
дописни члан Српске академије наука и уметности

ОД ЛЕКЦИЈА ИЗ ПРОШЛОСТИ КА АДЕКВАТНОМ ПРЕДВИЂАЊУ БУДУЋИХ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

На овогодишњем Фестивалу науке и образовања који организује Универзитет у Новом Саду, једна од главних тема ће бити разумевање динамике Земљиног климатског система у прошлости, садашњости и будућности. Током историје климатске промене су утицале на појаву, успон и пропаст бројних цивилизација. Вероватно тренутно највећи изазов савремене цивилизације представља адекватна адаптација на глобално загревање. Због тога се о климатским променама дебатује на свим социјалним нивоима. Жеља нам је да заједно са еминентним стручњацима и посетиоцима трибине продискујемо парадигму климатских промена у широком распону од социолошко-политичког мита до објективних научних резултата.
Након кратког увода, свим учесницима трибине ће бити постављена два питања:
1.    Који су најзначајнији узроци глобалних климатских промена?
2.    Ваше виђење будућих климатских промена?
Последњих 10 минута трибине резервисано је за питања публике.

Учесници трибине

Проф. др Миливој Б. Гаврилов
метеоролог, Универзитет у Новом Саду

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ - ИЗМЕЂУ МИТА И СТВАРНОСТИ

Основна карактеристика климе је стална променљивост/варијабилност у простору и времену. Топло, хладно, влажно и суво су четири главна поларитета између којих се крећу све промене климе. Осамдесетих година прошлог века са осмотреним порастом температура отпочињу експертске дискусије о отопљавању климе на глобалном нивоу. Наводно је узрок пораста температуре пронађен у повећаној концентрацији гасова стаклене баште у атмосфери, насталих од сагоревања фосилних горива због људских активности. Тако су људи оптужени да несмотреним трошењем фосилних горива доприносе да се планета незаустављиво греје, да ово грејање не иде у прилог људи, да се нарушавају актуелни геостратешки односи у свету и да глобално загревање треба зауставити и/или ставити под контролу. Тако су дискусије о клими постепено допуњаване профаним гледиштина о климатским променама, што је створило доктрину о глобалном загревању.
На трибини ће бити евалуирани основи природне варијабилност климе. Биће указано на пропусте у доктрини о глобалном загревању. Посебно ће се анализирати: (а) нетранспарентност у приказивању осмотрених података о клими, (б) немогућност провере садржаја угљен-диоксидa у атмосфери у Србији, као и (в) употреби нумеричких симулација климе без верификације. Биће наведени научни резултати који противрече загревању. Као посебно упозорење биће наведене могуће лоше импликације некритичког прихватања доктрине о глобалном загревању на безбедност држава и људи. На крају, биће упућен апел да се истраживање климе вратити у научне оквире.

Проф. др Александар Петровић
истраживач теорије Милутина Миланковића
Универзитет у Београду

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ ИЗМЕЂУ АНТРОПОЦЕНТРИЧНОСТИ И ХЕЛИОЦЕНТРИЧНОСТИ

Проблем климатских промена задире у суштину човековог утицаја на природу и повратног утицаја природе на развој цивилизације. Климатске промене имају истовремено антроппцентричну каузалност и хелиоцентричну реалност. Оне су виртуелна последица историјског линеарног хода као и принуде космичке цикличности. О томе једнако добро сведоче и историјски и геолошки записи. Словесност Миланковићевих циклуса је најпоузданије сведочанство будућности климе.

Др Дејан Стојановић
истраживач утицаја климатских промена на управљање шумским ресурсима
Универзитет у Новом Саду

УТИЦАЈ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА ШУМЕ

Најновије пројекције Међувладиног панела за промене климе говоре да се на глобалном нивоу просечма годишња температура по различитим сценаријима може повећати за 0,3 дo чак 4,8 °C. У последњих 15 година у Србији је забележено више екстремно сушних година (2000., 2003., 2007., 2011. и 2012.), након којих је долазило до масовног сушења шума и шумских пожара, али и низа других проблема у осталим привредним гранама и сегментима људског друштва (смањење приноса у пољопривреди, ширење векторских заразних болести, проблеми са водоснабдевањем и слично). Поред суша, промену климе прате и промене у фреквенцији, сезонској дистрибуцији и интензитету падавина, што је посебан проблем који такође захтева прилагођавање у различитим областима у циљу смањења поменутих негативних утицаја. У случају остварења екстремних сценарија, у Србији се могу очекивати драстичне промене у распрострањењу шумских врста, при чему храст лужњак може потпуно нестати, док буква, као најпродуктивнија врста може бити редукована на мање од 50% данашњег распрострањења.